… И било шта да се деси, ја сам на истој адреси :)

<3

 

„Ljubim tvoje ruke i na kolena se pred tobom spuštam…

Da budeš siguran da sve misli moje, sav moj duh, celo srce postoje samo da bih te volela.

Volim te… tako krasnog, tako savršenog, tako stvorenog da bude obasipan ljubavlju i voljen, voljen do smrti i ludila.“

:(

:(

“ Pobacaj naše stare slike. To nismo na njima mi, već neko nama drag i poznat: naš most iz jednog bića u neko sasvim drugo biće. Neprekidno prolazimo kroz privide. Tek što na sebe naviknemo, već smo stranci. Jesmo li ovo mi, ili tek naše mogućnosti? Hajde sedi i popij sa mnom bar jedan litar daljine. Prisetimo se malo šta je bilo pre vremena. Grane nam niču iz ušiju. Neka se rascvetaju. Mi smo više od proleća nego proleće. Vodoskok mleka i mermera. Hej, ja! Povedi me, ne sa sobom, već sa mnom. Pobacaj naše stare slike. To nismo na njima mi, nego uspomena na nas. „

 

Poklon…

I danas, evo, ako dobijem poklon, ne otvaram ga danima.
Lepše mi je da zamišljam šta može biti unutra.
Uvek je tako sa zatvorenim stvarima. 

Zimsko jutro

Zorom osećam miris
pečenog hleba.
Hrapave ruke, al’ vešte,
maramu vežu.
Laganim korakom
da ne zgazi tišinu,
izlazi u mrazom
okovano jutro.
Pognuta, slaba,
opanke vuče
k’o godine teške
na svojim plećima…

Beskonačnost…

 

“ Zato i hoću samo da te zamolim:

preleti beskonačnost

i pobedi vreme i maštu,

ali nikad ne zaboravi

kako se korača po zemlji. „

Narodna nošnja Srbije

Srpska narodna nošnja zauzima istaknuto mesto u tradiciji i kulturi srpskog naroda. Njena uloga kroz istoriju je veoma bitna kao simbol etničkog identiteta, a ističe se i po likovnim i estetskim vrednostima. Do nas su uglavnom stigne sačuvane odevene celine iz 19. i prvih desetina 20. veka, sa raznolikim oblicima i ukrasima kako u ženskim, tako i u muškim nošnjama.

Svaku oblast koju su naseljavali Srbi kroz istoriju, karakterisala je posebna nošnja. Po načinu odevanja prepoznavalo se ne samo ko je odakle, nego i u kojoj etničkoj odnosno nacionalnoj zajednici pripada.

U svoj istorijskom razvoju, raznovrsne narodne nošnje imale su mnogostruka značenja u životu naroda, ali su bile izložene i mnogobrojnim uticajima, tako da osim obeležja vremena u kome su rukotvorene i nošene, sadržani su i drugi odevni elementi iz proteklih vremena…

U inat prošlosti… :)

Humanitarno veče „Igrajmo za Peđu“

BOR – Klub malog fudbala Bor i Osnovna škola „Treći oktobar“ u Boru, organizovali su u borskom Sportskom centru humanitarno veče – „Igrajmo za Peđu“. Sav prihod od prodatih ulaznica uplaćen je za lečenje Predraga Markovića, učenika sedmog razreda Osnovne škole „Treći oktobar“, obolelog od sistemske skleroze, teške i retke bolesti. Na humanitarnoj večeri odigrane su dve revijalne utakmice između mladih fudbalera Bora i Rudara, a zatim i utakmica između borskog Kluba malog fudbala i javnih ličnosti. U toku večeri nastupilo je  i Kulturno- umetničko društvo „Novo Selište“.

Dakle, ja igram u tom Kulturno-umetničkom društvu „Novo Selište“. Bilo nam je veoma drago što ćemo bar malo svojim doprinosom pomoći malom Peđi da se izleči. To je samo još jedan od koncerata u nizu, gde pomažemo ljudima oko sebe…

Vrednosti kulture Srbije

Iako se Srbija vekovima nalazila na prostorima  čestih ratova, razaranja, požara i seoba, na vihornim pustevima koji su vodili iz Evrope na Istok i sa Istoka u Evropu, u njoj je ostalo bogato kulturno-istorijsko nasleđe. Raznolikost i bogatstvo spomenika nastalih u prošlosti i njena prirodna lepota, čine Srbiju veoma zanimljivom zemljom  i sastavni deo su njene turističke privlačnosti.

Svedočanstva o praistorijskom životu na ovom području  su brojna arheološka nalazišta. Lepenski vir, prva privredno-društvena struktura iz 6500 i 5500 godina pre nove ere, Starčevo iz ranijeg neolita 5500 do 4500 godina pre nove ere i Vinča iz kasnijeg neolita 4500 do 3200 godina pre nove ere, svedoče da je ovde tokom milenijuma bilo kulturno središte praistorijskog sveta.

O šest vekova rimske imperije na području Srbije danas svedoče ostaci značajnih rimskih puteva i gradova – Gamzigrad, Sirmijum, Medijana, sa raznovrsnim građevinama.

Jedna od najznačajnijih sačuvanih spomeničkih celina u Srbiji su pravoslavni manastiri, nastali u razdoblju od 12. do 17. veka. Razmešteni su od Fruške gore  na severu,  preko doline Morave i Ibra do Kosova i Metohije. Kompleks Stari Ras sa Sopoćanima, manastir Studenica i manastir Visoki Dečani sa Pećkom patrijaršijom, Gračanicom i crkvom Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, pod zajedničkim nazivom „Srednjovekovni spomenici na Kosovu (Srbija)“ nalaze se na UNESCO Listi svetske baštine.